Prehrambena Industrija - Srbija

Sve veći izazovi sa hranom, neke namirnice će nestati: Šta čeka prehrambenu industriju?

Uz solidno razumevanje sva četiri faktora, razumevanje velikih promena u prehrambenoj industriji postaje mnogo lakše, pišu analitičari Euromonitora.

Stanovništvo i demografija su najpredvidljiviji

Globalna populacija će se povećati za nešto više od milijardu ljudi do 2040. godine, stvarajući značajnu dodatnu potražnju za hranom koja danas ne postoji. Ovi novi ljudi će uglavnom biti rođeni u Africi ili Južnoj Aziji, što će dovesti do globalnog obima u narednim godinama za mnoge kategorije.

U međuvremenu, mnoge razvijene zemlje mogu očekivati pad stanovništva. Ako se ovo kombinuje sa široko rasprostranjenom upotrebom GLP-1, moglo bi doći do "kalorične litice" za veći deo Evrope i istočne Azije. Naglasak na premijum segmentu, čiji je trend već u toku, pod ovakvim uslovima će se pojačati.

Izazovi obima će najteže pogoditi kategorije fokusirane na decu jer globalne stope fertiliteta nastavljaju da opadaju. To nije slučaj samo u skoro celom razvijenom svetu, već i na velikim tržištima u razvoju kao što su Kina, Brazil, Rusija i Meksiko. Akcenat na ovim ključnim tržištima sve više će se pomerati na potrebe starije populacije, kao i na kućne ljubimce, kojih je sve više.

Svih 20 najvećih tržišta za brigu o kućnim ljubimcima trenutno imaju stopu plodnosti od 2,0 dece po ženi ili nižu, što ukazuje na to gde bi potrošnja na decu mogla završiti u budućnost.

Gardijan je u junu objavio da je prodaja proizvoda za kućne ljubimce sada važnija za Mars od prodaje ljudske hrane. Malo je verovatno da će Mars biti poslednja kompanija koja je napravila ovu promenu.

Ekonomski rast će pomeriti potražnju ka zemljama u razvoju

Ekonomski rast je svuda važan, ali ne na isti način. Na razvijenim tržištima rast BDP-a ima slabu korelaciju sa daljom potražnjom za hranom u smislu količine. Tamo će dobra ekonomska vremena prebaciti potrošnju van kuće, promeniti preferencije brenda i dovesti do veće potražnje za atributima sa dodatom vrednošću, ali neće preterano uticati na obim. U zemljama u razvoju, u međuvremenu, postoji mnogo jača veza sa količinama, iako faktori kao što su trgovina i prebacivanje potrošnje od kuće takođe igraju ulogu.

Na svim nivoima razvoja tržišta, slične kategorije se suočavaju sa najvećim rizikom. Grickalice uopšte, a sladoled posebno, najosetljiviji su na promene u BDP-u od bilo koje kategorije upakovane hrane jer nisu suštinski za većinu potrošača i usko su povezani sa slobodnim aktivnostima van kuće koje su popularnije u dobrim vremenima. ekonomska vremena. Buduće recesije stoga predstavljaju veći rizik za grickalice nego za bilo koju drugu prehrambenu industriju. U međuvremenu, osnovne kategorije kao što su hleb ili pirinač trebalo bi da prebrode buduće ekonomske probleme sa relativno malom štetom.

Cene će biti dugoročan problem

Iako inflacija možda opada, osnovni problemi koji stoje iza porasta cena hrane (klimatske promene, geopolitički poremećaji, itd.) su uglavnom van kontrole politike centralne banke. To znači da se cene hrane ne samo da se neće vratiti na nivo iz 2019. godine, već će zapravo nastaviti da rastu na duži rok. Prema modelu predviđanja industrije Euromonitor International-a, ovo će predstavljati najveći izazov za količine u kategorijama koje se smatraju nebitnim, kao što su konditorski proizvodi ili mlečni proizvodi na bazi biljaka.

Takođe će izvršiti pritisak na spremnost potrošača da plate više za atribute sa dodatom vrednošću. Jedan efekat ovoga se vidi u usporavanju stope inovacija proizvoda, pri čemu stope lansiranja novih proizvoda padaju od 2021. nadalje.

„Meki pokretači“ su manje predvidljivi, ali prate opšte trendove

Mogući izazov u ​​srcu svega ovoga je skraćivanje ciklusa trendova pod pritiskom društvenih medija (naročito TikTok-a).

Potrošač žudi za novitetima ubrzanim tempom. Ovo će uticati na neke aspekte prehrambene industrije, ali ne i na opšte gore navedene obrasce. Iako je gotovo nemoguće predvideti specifične ukuse koji će biti popularni 2027. godine, otprilike možemo znati ko će ih jesti i koliko će novca morati da ulože da bi ih kupili. Kratkoročni trendovi su, naravno, važni sami po sebi, ali ne bi trebalo da odvlače pažnju od uticaja sporijih i većih pokretača tražnje.